najznačajniji dokument Reformacije iako zasnovano na Luterovim Marburškim Člancima, većim delom je Melanhtonovo delo. Ovaj najznačajniji protestantski simbol je harmonizacija stavova dva reformista po pitanju Evanđelja. Ono je Kredo Luteranske Crkve. Donet je na Augzburškoj Skupštini 1530. godine. Melanhton je 1540. izdao reviziju – Varijata i nju je potvrdio i John Kalvin.

 

Postoji Presveta Trojica i jedna hrišćanska crkva

Dozvoljava se krštavanje dece

Prisutvo u Evharistiji je realno

Podržava se praksa ispovesti ali se smatra da se ne mogu ispovediti baš svi gresi... pokajanje je osećati tugu zbog greha (nije sv. Tajna)

Sakramenti se moraju upotrebljavati inače nema koristi od njih

Potreban je priziv da bi se bilo sveštenik ali nema celibata

Običaji kojih nema u Bibliji i to u formi zapovesti, nemaju uticaj na opravdanje – Univerzalizam je osuđen (učenje koje smatra da će Izabrani u Raju imati nešto nalik sekularnoj državi i vlast u njoj)

Čovek se bez pomoći Svetoga Duha ne može držati zapovesti

Sveti su nam od pomoći da razvijamo svoju veru ali nemaju neki posthumni, metafizički uticaj na nas jer su svi gresi su očišćeni Isusovom smrću, dakle ni sama misa nema uticaj na nase Opravdanje (postovi, ceremonije, običaji nisu neophodni)

Monaški zaveti su odbačeni

Poziva na odvajanje političke i crkvene vlasti.

 

Tomas Kranmer, XVI vek, Kenterberijski arhiepiskop tokom vladavine Henrija Osmog i Edvarda Šestog. Prvi Anglikanski mučenik – spaljen 1556. – slavi se 2. marta. Pisac 42. Članka, zvanične doktrine Anglikanske crkve i Američkih Metodista budući da je John Vesli adaptirao ove članke i za svoje potrebe.

 

Jedan Bog u Tri Ličnosti, večni tvorac svega

Vaskrsenje Hristovo u telu Pismo je dovoljno za spasenje

Tri Kreda, Nikejsko, Atanasijevo i Apostolsko

Prvorodni greh je urođen našoj prirodi – samo po blagodati božijoj u Hristu možemo se obratiti Bogu kroz veru, dobra del i dobrom voljom ali smo opravdani samo verom i to zbog Hristovih zasluga

Dobra dela su ugodna bogu i veru čine očiglednijom

Dela pre Opravdanja nisu bila ugodna Bogu niti su nizvela blagodat Božiju  Nenormalno je pretpostaviti da se može učiniti više dobrih dela nego što Bog zahteva od nas

Ime Hristovo je Spasonosno pa makar ne sledili nijednu svetsku religiju

Crkva je zajednica onih koji propovedaju Reč i imaju sakramente – Sabori nisu nepogrešivi

Sveštenstvo postoji

Dve Tajne dok su ostale tek načini života koji nisu bogom ustanovljene 

Klanjanje sakramentima bez upotrebe ne utiče na promenu čitavog bića

Nema transubstancije, klanjanje tajnama ne donosi ništa

Pričešče pod oba vida

Nema celibata

Misa nije žrtva za greh jer je Hristos već prineo žrtvu

Dve knjige Omilija koje se smeju čitati, dakle nema slobodnog sastavljanja molitvi i propovedi 

Privatna svojina hrišćana postoji, nema raspodele dobara...

 

PROTIVREČNOSTI PO PITANJU POSLEDNJE VEČERE SAMO NAIZGLED LIČE NA PROBLEM PRIRODE HLEBA I VINA ALI SE USTVARI SUŠTINSKI DETERMINIŠU PRIRODU SPASENJA I PRIRODU CRKVE I TEK NA TREĆEM MESTU – PRIRODU HRISTOVU.

 

Protestantska Etika Rada / Puritanska – na Bibliji zasnovano učenje o neophodnosti marljivog rada, o savršenstvu rada i neophodnosti rada. Protestantski teolozi je čak vide kao melem i mogućnost korekcije prvorodnog greha. Ovaj termin je prvi plasirao Max Webber 1800. te ne začuđuje to što je priličan broj Amerikanaca smatra za ugaoni kamen prosperiteta svoje nacije.

 

Protestantski Sholasticizam – način razmišljanja koji se naročito razvio u 17. veku. Iako se većina Reformatora protivila teologiji srednjevekovnih sholastičara, zahtevajući potpuno oslanjanje na Sveto Pismo, bilo je nemoguće pročistiti baš sve sholastičke metode klasičnih autora, te tako i izbeći konflikte koji su zahtevali prefinjeno teološko rezonovanje i tumačenje same Biblije.

Faktori koji su doprineli njegovom jačanju bili su:

a) formalno obrazovanje b) poverenje u razum i c) religijske protivrečnosti

 

Protestantski sholastičari pridaju važnost Aristotelovoj deduktivnoj logici i razumu samim tim daju razumu značajniju poziciju u teologiji. Luter i Kalvin (Kalvin sledeći humaniste) žele da ograniče svoju teologiju na humanističko-lingvističku analizu Svetog Pisma, ali sholastičari, pogotovo Kalvinovi sledbenici, nastoje da razumom stvore jednu koherentnu teologiju iz mnoštva naizgled oprečnih tekstova Svetog Pisma. Razum je postao način da se razvije jedna koherentna teologija iz čitavog mnoštva biblijskih tekstova, jedna teologija lakše razumljiva svima budući da apeluje na zdrav razum. Tako protestanti dospevaju u glavne tokove rane moderne filosofske misli i to je posebno postalo očigledno kada je na red došlo razmatranje o Predestinaciji i Volji Božijoj.

 

Protestantski Sholasticizam možemo da pratimo kroz Dortske Kanone, Vestminstersko i Helvetičko ispovedanje u periodu od 16-18. veka. Sholastici su bili i Beza, Vermigli, Francis Turetin i nj. Delo Istitutio… koje je oblikovalo modernu teologiju Princeton University.

Metodi protestantskog sholasticizma su uticali na protestantizam u smislu da su:

 1. Stvorili su sistematičnu, dobro-definisanu i agresivnu Protestantsku teologiju. 

2. Izazvali su reakciju onih koji su naglašavali emotivni karakter hrišćanske pobožnosti i

3. Ohrabrili su formiranje stavova prilagođenih ranoj modernoj filosofiji